Речник говора јужне Србије

о́дим (имп. о́ди; аор. оди́; р. пр. оди́ја, -и́ла, -и́ло) несвр. ходам; пешачим. „Цел дьн о́дим по пла́нину.” „Ја до́ста оди́, али и он оди́” (Врање).