Српски рјечник

о̏дрина, f. [cf. одриња] 1. (по југоз. кр.) винова лоза, која се пусти те нарасте уз каково дрво или онако уза што Србији се зове чардаклија), die Weinranke, rankender Weinstork, pampinus. [cf. ломача 1]. 2. приповиједа се да су ожењени људи у вријеме некакога зулума морали плаћати Турцима и одрину, т. ј. што спавају са својијем женама (а једни још веле што су Турци спавали с њиховијем женама, као и жвакалицу).

Речник дубровачког говора

о̏дрина ж дрвена или метална конструкција, која стоји на ступовима, а служи за ширење ложе или биљака пењачица, обично над шетницом или терасом.Прѝт кућо̄н је би́ла ду̀га̄ ше́тница с о̏дрино̄м, па би се дјѐца пе́ла за у̀брат гро̑з би̏јело̄га или цр̏но̄га гро̏жђа.