Српски рјечник

о̏н (о̑н), о̀на, о̀но, er, sie, es, ille, illa, illud; is, ea, id.

Речник косовско-метохиског дијалекта

о̑н, ȍна, ȍно зам. 3. познатог лица: ном. јед. м.: О̑н тако вели̑. Фиг. често у саобраћају мужа и жене он значи муж, а она жȅна: Тако и jу̏трос ми о̑н вели̑ да узне̑м измећа̑рку, па ја не̑ћу.Ȍна ми је збори̏ла, теке ја сам заборȁвијо. Исп. oва̑j. — Ген. једн. м. и ср.: Од њȅга нико ништа не тра̑жи.Дат. јед. м. и ср.: Ву̑к му на пу̑т!Лȅпо ти му се ми наједȍсмо.Њȅму сам му рȅко.Дат. јед. ж.: Они су гу да̄вȁли, па ȍна није ктȅла да узне̑.Ак. јед. м. и ср.: Ви̏де ли га? Дао би гла̑ву за њȅга.Ак. јед. ж.: Свe тако̑ низ њу̑ тече̑.Ви̏део сам ју на говеда̑рницу.Ти си ми ју да̑ она̑ пут. Кл.Не̑ћу гу ни за жи̑ву гла̑ву.Лок. јед. м. и ср.: По њо̑јзи сам ти порӯчи̏јо да до̑ђеш.Инстр. јед. м. и ср.: Саш њи̑м ни̏како не мȍже да спорȅдује.Инстр. јед. ж.: Ку̑ј мȍже да рабȍта саш њо̑м? Мн. ном. м. ср. и ж.: ȍни, ȍна, ȍне.Ген. за сва три рода: Од њи̑ ни̏ко није чȍвек би̏jo.Дат. за сва три рода: Пода̑јте њи̏ма, а за на̑с што остȁне.Ак. м. и ж.: Да ји ви̏ди, све ћe ги поби̏т.Њи̑ ни̏ко не еса̑пи.Лок. за сва три рода: И̏дите ви, пa ћемо ви испрȁтит по њи̏ма.Инстр. мн. за сва три рода: Саш њи̏ма ни̏ко не мȍже да се погȍди.У RJA. ȏn, ònа, òno; òni, ònе, ònа.