осва̀нути, о̀сване̑м (cf.осавнути) [осамнути] v. pf.1.vom anbrechenden Tage erreicht werden, invenior а die illucescente. Кад се Срби ујутру састану (у Србији) и назове један другом добро јутро, онда га упита: Је си ли ми мирно освануо? А онај одговори: Мирно, вала Богу! како ти? — Освану звезда на ведром небу, | Рабар девојци пред белим двором. 2.anbrechen (vom Tage), illucesco: У з'о час му барјам освануо.
Речник говора Прошћења
осва̀нути, о̀сване̄м — 1.дочекати зору, остати жив у току ноћи. — Ко зна оћу ли жив осванути.2.у изразу: Зли му час освануо! (клетва).