Српски рјечник

о̀строга, f. 1. Ц. г.) под лозом подупорањ, der Rebenpfahl, palus. [vide розга 2]. 2. Хрв.) der Sporn, calcar, vide мамуза [1], cf. оструга.

Речник говора јужне Србије

остро́га ж дебела мотка или гредица на којој су већи остаци грана. Служи за пењање. „Доне́си остро́гу да се ка́чим на кру́шку” (Големо Село).