Српски рјечник

о̀турити, ри̑м, v. pf. 1. wegstoßen, detrudo [vide одринути]: Испред себе ђерђев отурила. 2. (у пјесми) књигу, т. ј. оправити [vide послати]: Свије ћу ти по имену казат | Коју ти је коме отурио.