панга̀ло̑з, пангало́за, m.(у Биограду)човјек који нема ни куће ни имања нити кака посла, der Landstreicher, homo perditus. [videгологузан].
Речник косовско-метохиског дијалекта
пангало̏з, а м.беспосличар, мангуп, варалица, обешењак: Ја ти се чу̏дим како те не мр̄зи̑ да се маска̏риш сас то̏га пангало̏за. По значењу не изгледа да је ова реч постала од грчкеπανκαλός — У В. и у RJA.pangàlȏz, pangalóza м.
Речник говора јужне Србије
пангало́з м(грч.pangeloisos)пеј.немиран човек; несташно дете.„Тај син ми је пангало́з, џева́п му се не да́ва”(Врање).