па̀нду̑р, панду́ра, m.1.(у Србији)der Wächter der öffentlichen Sicherheit, zur Aufsuchung der Räuber u. s. w., viator publicus. За владања Турскога свака је кнежина имала по неколико пандура, који су са буљубашом ишли по кнежини те тјерали хајдуке и друге рђаве људе хватали. Ови су пандури највише били Срби, а било је и Турака међу њима; буљубаша пак свагда им је био Турчин. У Турској гдјешто чувају пандури и путове и прате трговце. И поред Црногорске границе Турци гдјешто имају пандура, који чувају границу од Црногорскијех чета. cf.пандурница. 2.(у војводству а сад и у Србији)der Gerichtsdiener, apparitor [cf.хајдук(ајдук)2]: Е, секо, Бог је пандур(одговорила некаква жена у Сријему, кад јој је друга рекла: Ласно је тебе, секо, твој је муж пандур)).
Речник косовско-метохиског дијалекта
панду̑р, а м.врста жандара, чувара: Уфатили га српски панду̑ри код Куршумли̏је.У Турској панду̑ри су негда били нека врста пограничне војске.У ЕЧ., VIII, 193:Pür silah pandur askeri(наоружанa пандурска војска).