1. Па̑нта,
Па̄нте̑ м. и. — У RJA. неким случајем испало. У ДК. забележено је 1778 год. у с. Кострцу: Писа Панта ш(иник) з(оби). — У В. 1 Па́нта. Исп. у RJA. Pánto м. 2. па̑нта, е ж. коцка, коцкање, игра у паре: Ја има̑ње не̑сам да̏о у па̑нту. — Све̏ што и̏маде, у па̑нту да̏де. — У В. и у RJA. у овом значењу нема.