па̀су̑љ, пасу́ља, m.(у војв.)videграх1: Прођи га се, брате, видиш да му ни име није као у осталијех смокова: пас и уља! Окани га се, брате, тај је сву Босну истурчио (т. ј. истурчили се да не посте и да не једу пасуља. Тако реку кашто у шали ономе, који једе пасуљ, а има још каква јела).
Речник косовско-метохиског дијалекта
пасу̑љ, а м.Овај говор не зна за реч гра̏. Разликује се по врстама: Си̏та̑н и кру̑пан пасу̑љ; по боји: бе̏о, жу̑т, шарен пасу̑љ; боста̄нџи̑ски пасу̑љ(који је цењен), пе̏цки пасу̑љ и те̏товски пасу̏љ(који се сматрају као изврсна врста). По начину готовљења: Зачи̏њен и незачи̏њен пасу̑љ(т.ј. са запршком и без). — Па̏ча пасу̑љ(закисељен и залучен). — Пикто̏сан или пито̏сан пасу̑љ(пребранац, као пире). — А̏ море, пасу̑љу, душма̑ну мо̑ј! — У В. и у RJA. 2. pàsuļ, pasúļa м.