Српски рјечник

1. пѐро, n. (pl. gen. пе́ра̑) 1. die Feder, penna: Лако као перо. 2. пера у рибе, die Flossen, Floßfedern, pinnae. 3. Дубр. и у Боци) лист, н. п. од зеља, руже, Blatt, folium [cf. перје] (по овоме се и по другијем крајевима говори перо лука): Пак довати једно перо карте. 4. десна (оштра) страна у раоника. 5. у путу, Feder, elater. cf. штенци [2 штене 2]. 6. (pl. пе̏ра, пе̑ра̑) на буздовану, die hervorragenden Bogen an der Keule, umbones clavae. 7. [cf. тарпош].
2. Пе́ро, m. (јуж.) hyp. v. Петар. [cf. 1 Пера 1.]

Речник дубровачког говора

пѐро с 1. дио говеђег меса нарочито прикладан за супу.Да̑јте ми бо̏кӯн ме̑са от пѐра. 2. лист младога лука.Лу̏к је мла̑д, пѐра су му ко цу̏кар.

Речник говора Прошћења

пе̏ро,, с.писаћи прибор, ставља се у перницу и пише мастилом.