печа̏т, а м.а)знак крста који се учини на себи у заклетви: Ово̏га ми печа̏та(каже неко и прекрсти се)! — Та̏ко ми ова̑ј печа̏т! — б)Оно место на просфори за нафору где је поскурњаком утиснут жигИС/ ХР/НИ/КА. Печа̏т даје свештеник, кад дели нафору, угледним лицима и на тај начин се указује нека пошта. — в)мрља по телу у ватри, као за време тифуса и других тешких болести: Све му по те̑лу ова̏ки печа̏ти искочи̏ли. — У В. и у RJA.pèčat м., али ових значења нема. — Исп. у В. пе̏ча ж.
Речник дубровачког говора
/пѐчат/изр.би̏т ва̏с на пѐчатекад се некоме појаве црвене мрље по дијеловима или по цијеломе тијелу. – Осва̀нула је сва̏ на пѐчате: фа̏ца, ру̑ке, но̏ге.