Српски рјечник

печѐница, f. 1. der Weihnachtsbraten, sus assata die festo nativitatis Christia  [cf. божура, божурица, пекна]. Печеница обично бива читаво крме (прасе или назиме, а код газда, гдје много чељади има у кући, и назимац од двије године), а може бити и овца, код сиромаха и ћурка; гдјекоји испеку и крме и овцу. Печеницу јоште с јесени почну помало прихрањивати („не тражи се печеница уочи Божића“), а пред Божић на неколике недјеље дана затворе је у обор па хране кукурузима и мећом. Печеница се обично убије на Тучин дан, а гдјекоји и убију и испеку на Бадњи дан; па се послије онако хладна једе до малог Божића. 2. Rückgratsmuskeln: Лоше гађа ма добро погађа | Више паса насред печеница.