пи̏павица, f.1.дјетиња игра: дјеца се хватају са два прста једно друго одозго за кожу на руци говорећи ово: „Пипавица пи̑па̑, на куле на виле, на медене колачиће, на свилене појасиће, коме ред коња пасти? Моме брацу Радованцу. Зовите га на вечеру. Он нит' може вечерати ни по кући погледати; зучи, бучи, скочи цар на војску и доведе плаву плавојку, не ће плаве плавојке, веће оће црну црнојку, ајде шуга на војску.“ Ко најпослије буде ухваћен за руку, онај ваља да иде да донесе на кркаче онога којега је пипавица прије послала на војску т. ј. који је стајао мало даље од њих. 2.кад се дјеца у почетку каке игре погађају које ће најприје чинити оно што у игри ваља да чини онај који изгуби, н. п. ко ће најприје жмурити, онда једно као бројећи све редом говори: „Пипавице, мипавице, на куле на муле, на медене колачиће, коме ред коња пасти? Моме брацу Радовану. Зовите га на вечеру. Ја не могу вечерати, ни по кући погледати. Штаглац маглац, кућни рогљац. Теглица, тегли море на војску, па доведи девојку, лепу лепојку, црну црнојку, метните је под кола, нек је кола сатру, у мекиње саспу. И два коња врана, и четири плава, од мора до мора, до белога Дунава. Шијуц.“ На коме се рекне шијуц, онај ваља да жмури. Мјесто овога говори се кашто и овако: Од Дунава до Дунава, | До два цара царевина. | Гусен гусеница | Палипушка палипан | Држ' се секо за катан | Катан био ђулистан. | Клинчица, варчица, звецкац! Овдје жмури онај на коме дође звецкац.
Речник косовско-метохиског дијалекта
пи̏павица, епипаво женско чељаде: Пи̏кљавица је су̏ица, пи̏павица је пола̏кица. — Ма̏кни се од те пи̏павице. — У В. и у RJA. са овим значењем нема.
Речник дубровачког говора
пи̏павица жженска особа која споро ради. – Ва̀зда̄н је фрѐгала о̀но̄ ма̏ло ска̑ла̄, пи̏павица јѐдна!