Српски рјечник

1. пи̑р, (loc. пи́ру) m. 1. der jährliche Festtag der Zunst, dies festus collegii cujuscunque artificum. Ратарски је пир велики четвртак, ћурчијски свети Илија, златарски цар Костантин, и т. д. 2. Дубр. у граду, а у околини свадба) vide свадба.
2. пи̏р, m. Хрв.) некакво жито (чини ми се да се зове и каришик), eine Art Getreide, genus frumenti. cf. стрвно жито, пир нокташ.

Речник косовско-метохиског дијалекта

пи̑р, а м. а) весеље, благостање: Са̏гена је за Ци̏гане пи̑р! б) еснафска слава. Раније сваки еснаф је имао своју славу и звао се пи̑р: Трго̑вцима је пи̑р свети Дими̏трије.Занатлије, којима је пи̑р, дођу на тај дан у цркву. Епитропи су са иконом дотичног свеца прилазили сваком занатлији, те је љубио икону и давао прилог као и на имендан, или трговац по повратку с пута ради трговине. Можда је „пир“ у овој вези позајмљено од перс. pir им. у годинама човек, старац; старешина каквог дервишког реда; патрон каквог еснафа, нпр. пророк Ноје био је патрон лађара, трговцима са сољу код муслимана био је пир пророк Ибрахим, т. ј. Аврам (Ев. Чел. I, 538) и сл.

Речник дубровачког говора

пи̑р м свадба, вјенчање.Би̏јо сан на пи́ру у̀ рођа̄ка. изр. пи̑р и Бо̀жић каже се за богату трпезу кад за јело има свега и свачега.То̑ ти је би̏јо пи̑р и Бо̀жић.