пла̑ст, пла́ста, m.1.der Heuschober, meta foeni. cf.сијено2. 2.као велики навиљак. Навиљке кад се дјену у сијено сноси по двоје међу собом на два сијенска коца, а под пласт се (кад се почиње пластити) подметне грана за коју се послије веже ужем, те га на воловима довуку на оно мјесто гдје ће се сијено дјести. cf.кукара.