пло̏ча, f.1.eine Platte, lamina. 2.videпотковица. 3.ћурчијнска, на којој се коже тегле. [Плоча] 4.Цеклинско око у језеру Скадарскоме, nom. prop.eines Fischfangs.
Речник косовско-метохиског дијалекта
пло̏ча, е ж.а)пљоснат камен без обзира на величину. — б)обично потковица коњска: Ба̄ци̏јо пло̏че(т. ј. цркао коњ, фиг. и подругљиво каже се и за непријатеља кад умре). И тур. та фраза исто тако: Na`llari
atmak и na`llari diqmekцрћи, липсати. — в)У ДК. као да значи надгробни камен҂ѱ҃ꙁꙃ., село Мелаѧ: Писа Милосава плочꙊ себе за з(дравље)исто тако:҂ѱ҃ꙁз фр(фебруара) к҃з., село Плакаѡница. Писа Никола є҃ грош. ѡпщемꙊ (ваљда дому)за з(дравље), плочꙊ Маріа. 1777 год. у с. Леочини:Писа бл. Стоꙗ плочꙊ. — У В.пло̏ча ж.
Речник говора јужне Србије
пло́ча жравна стена; земљиште где се појављују плоче од камена(Горњи Старац).
Речник говора Прошћења
пло̏ча, -е̄, ж. — 1.пљоснати камен. — Макни ову плочу из ливаде.2.пљоснати камен у огњишту. — На плочи се хљеб пече.3.фиг. кућа, дом. — Нећу ја са моје плоче да селим.4.потковица за коње. — Пошто су, знаш ли, коњске плоче?