повр́нути, по̀вр̄не̄м 1. одговорити, ријеч вратити. — Не поврћи дијете ријеч, срамота је. 2. вратити. — Поврни говеда, у купус ће. 3. одмотати вратило, један одмотај пређе попустити. — Помози ми поврнути вратило. 4. вратити одиву. — Поврнула се снаша у род.