по̀гача, f. (ital. fogaccia?) 1.ungesäuertes Weizenbrot, panis non fermentatus. 2.(у Боци)округло мјесто на дно тијеста, на које се мећу коши с маслинама самљевенијем зове се доња погача, а горња, онако дрво округло које се меће одозго врх коша испод кобиле.
Речник косовско-метохиског дијалекта
пога̏ча, е ж.Исп. у ЕЧ., VII, стр. 175:bejaz bugača или pogača(бела погача). Тал.focaccia.
Речник дубровачког говора
по̀гача жокругли домаћи сељачки хљеб (пшенични или кукурузни). – Би́ла нам је Го́ше ис Прѝдвора̄ца̄ и доније́ла по̀гачу.