половница, е ж.мера за жито, пола шиника или чабра.Исп.бу̏чук, половник. У ДК. 1780 год.:Село Винча, писа Гаша плвницꙋ, писа Павлѣ ш(иник) р(ажи), писа Вꙋксань п(оловницу) ш(иника) п(шенице). — 1763 г.:Млѣћанина Живꙋ к҃ꙁ пара и половница е(чма)
и ш(иник или шеку) п(шенице). — У В.поло́вница ж., али није истог значења . У њега исто значи поло̀вња̑к, половња́ка м., 1). — У RJA. polóvnica ж.