1. помѐсти,
мѐте̑м,
v. pf. 1. kehren, verro. [cf. освијетлити 2, погладити 2, покидати 3, почистити 1]. 2. помео га снијег, verwehen, obruere. 2. поме́сти, ме́те̑м, v. pf. verwirren, contundo.
помѐсти, помѐте̄н свр. (и: по̀мес) помести. – Кат помѐте̄ш испре(д) сво̀јијех вра́та̄, о̑нда до́ђи ме̏ни сота́ват.
по̀ме̄сти, -е́те̄н (и: по̀ме̄с, по̀ме̄стит) свр. I. побркати. – Нѐмо̄ј ме са̏д по̀ме̄с у рачу́ну! – Та̀ко ћеш ме са̏мо по̀ме̄сти (по̀ме̄стит). II. по̀ме̄сти се побркати се. – То̑ ће ти се све̏ по̀ме̄с ако о̏дма нѐ ставӣш јѐдно на јѐдну, а дру̏го̄ на̀ другӯ ба̑нду. – Све̏ ће ми се у гла́ви по̀ме̄стит.
помѐсти, по̀мете̄м — побрисати. — Треба зором помести собу, може неко доћи.