по̀словица, f. [1. ] eine Art Sillabirsprache, deren die Bauern zweierlei, die große und die kleine haben (Rothwälsch), linguae fictae genus, fictae ex lingua patria, interpolatis singulis syllabis, н. п. добродонашенесловиси ведоводобреде, т. ј. донеси воде; то се каже великом пословицом, а малом: дијодонијенесиси вијоводиједеи т. д. [cf.козарски. 2.videпрекоречица].