по̀турити, ри̑м, 1.videпобацити[1]. 2.videподметнути[1]: Да л' је коме стати те гледати, | Не би реко да то коњиц јесте. | Но би сваки у себи мислио. | Да су њему крила потурена.
Речник говора Прошћења
по̀турӣти, -ӣм — 1.подметнути. — Јагње које нема мајке потура се под другу овцу.2.омађијати, подметнути чини. — Потурише му нешто и омађијаше га.3.подвалити. — Родила ђевојка ванбрачно дијете и потурила чоеку, а није његово.