Српски рјечник

похи́тјети [поитјети], (југоз.) похи́ћети [поићети], (јуж.), хи́ти̑м [итим] v. pf. eilen, sich in Eile setzen, propero, [cf. пожурити се, поспјешити, похитати 1, потежити, прибржати, ускорити].