поше́нути, по̀ше̑не̑м, v. pf.1.(у Ц. г.)videпокренути: Ал' не могу Турке пошенути.2. пошенути памећу, разумом, verrückt werden, mente capi. [cf.пошешулати].
Речник говора Прошћења
поше́нути, по̀ше̄не̄м — 1.помаћи се. — Пошени се, сметаш.2.скренути памећу. — Она жена је сигурно пошенула, те се онолико свађа.