по̏ље, n. (pl.по̀ља, gen.по́ља̑, dat.по̀љима и т. д.) 1.das Feld, campus. 2.на поље! hinaus, foras [cf.ван2, двор4α]; на пољу, draußen, foris [cf.ван3, ванка, двор3]; с поља, von draußen, foris [cf.двор5]. 3.тјера ме на поље, hinaus(um die Nothdurst zu verrichten) ; so auch mitten im Walde oder Felde: отишао на поље. [cf.двор4β].
Речник косовско-метохиског дијалекта
1. по̏ље, а ср.: У пра̑зник не рабо̏тамо по̏ пољу. — За̑р ако ни̏је искочи̏јо у̏ поље. — У RJA. 1. pȍļe ср.
2. поље м.по̏леу фрази: Да̏о њи̏ву на̏поље. — У RJA. 2. pole.