Српски рјечник

пра̏г, m. 1. die Schwelle, limen. 2. Ц. г.) die Thürpfoste, postis: праг доњи, горњи. [vide довратник]. cf. вратница.

Речник дубровачког говора

пра̏г м доњи дио улаза у кућу или у неку просторију, који је мало издигнут помоћу уске дашчице или неког другог грађевинског материјала.У Ду̀бро̄внӣку се ре̏че̄ да је на Бо̀жић да̑н кре̏шијо ко̀лико ко̏ко̄ш мо̏же ско̀чит прико̀ прага.