прѝстани̑ште, n.(у Боци)der Hafen, portus, cf. [1лука2, порат], пристан: Ту ти нема пристаништа ни коњу тркалишта (приповиједа се у Боци да је казала вила Силноме цару Стефану, кад је мјесто Котора био почео градити град горе у брду на једноме кршу). cf.тркалиште.
Речник дубровачког говора
прѝстанӣште смјесто уз обалу које није лука, али може послужити за пристајање мањих бродова. – Мо̀то̄р су др̀жали испрѝ(д) куће̄ на прѝстанӣшту, а ту̑ је би̑ло мје̏ста и за јо̏ш ко̀јӯ ба̑рку.