про̑пас, та м.: За сироти̏њу је ово̑ про̑пас. — У В.про̏па̑ст ж.
пропа̏с, пропа̏днем свр.1.потонути: Пропа̏шћеш у̏ воду. — 2.осиромашити: Кре̏т је пропа̏о од така̑та. — Пропа̏ло ми две̄ па̏ре кроз шти̏цу. — О̏ће све̏ да пропа̏дне. — Не̏стаде га кај у̏ земљу да про̏паде. — Исп.пропа̏днут.
Речник дубровачког говора
про̀пас (про̀пасти), про̀пане̄м свр.протањити се, прошупљити се. – Га̏ће су ти про̀пале на ко̀љенима.