Српски рјечник

про̏цијеп, m. (loc. процијѐпу) (јуж.) der Kloben, lignum ex parte fissum, forceps ligneus: Пишти као гуја у процијепу. cf. працијеп [1, шкрип, шкрипац 1].

Речник говора Прошћења

про̏цијеп, -а, м. — рашегана, растестерисана, расцијепљена притка. — Уфатио комшија змију, ставио јој главу у процијеп.