пу̏кнут, пу̏кне̄м свр. 1. не моћи издржати нешто. – Ти̑ би пу̏ко̄ кад нѐ би прогово̀ријо. 2. претргнути се од нечега. – Пу̏кле су ми ру̑ке од ва̀лӣже̄. изр. пу̏кнут о(д) смије́ха смијати се преко мјере. – Пу̏кли смо о(д) смије́ха ка(д) смо чу̏ли што̀ му се дого̀дило. кут пу̏кло – да пу̏кло каже се кад неко по сваку цијену жели нешто урадити или постићи. – Тра́жићу то̑ о̀д њӣх па кут пу̏кло – да пу̏кло!