Српски рјечник

пу̏но 1. voll, plene. 2. (по југоз. кр.) viel, multum, cf. [vide] много: иште пуно; Пуно свата дароват' не могу. 3. пуно мени! wohl mir! beatum me! cf. [vide] бла̏го [мени]. 4. sehr, valde, cf. [vide] веома: пуно добра, пуно складан.

Речник дубровачког говора

пу̏но прил. много, али и превише.Да̑ли су нам пу̏но о̏ра̄ха̄.Ја̑ ми̏слӣн да је то̑ те̏би на̀ пјату пу̏но.