пу̀стити, пу̏сти̑м [пуштити] v. pf.1.lassen, mitto, dimitto [cf.1пуштати]; жену, sein Weib (gerichtlich) entlassen, divortiam facere cum uxore(у Србији за владања Турскога кад је ко хтио жену пустити, није му требало ићи попу ни владици, него кадији и муселиму. Доста пута је онај који је хтио жену пустити осјекао јој перо од шамије на глави или рогаљ од скута на хаљини какој, па је од себе отјерао и на суду распустио се с њоме. У Боци жена мужу прекине гатњик а он њој ресу од прегљаче, па престригу пару и узевши свако по једну половину и пошавши једно на једну друго на другу страну повичу: „Бог дао и богородица да се више никад не видимо и не састанемо!“А и за владања Милоша Обреновића свештенство се готово ништа није мијешало у пуштање жена, а готово је тако било и за времена Карађорђијева); браду, wachsen lassen, promitto;пустило масло (т. ј. цицвара) маст. — 2.пустити кога у кућу, einziehen, lassen, immitto: пустила себи у кућу мужа. 3.fallen lassen: Од жалости и сузе пустио.4.пустити воду, sein Wasser lassen, urinam reddo. [videпишати].
Речник говора Прошћења
пу́стити, -ӣм — пустошити. — Она говеда пусте ону ливаду, опустошише је цијелу.