пу̏шка̑р, m.1.који добро може убити из пушке, der Schütz, Scharfschütz, qui excellit jaculando. [videгађач]. 2.der Gewehrfabrikant, telorum igniferorum confector, faber. cf. [туфек], туфекчија, [туфегџија].
Речник говора Прошћења
пу̏шка̄р, -а, м. — добар стријелац, нишанџија. – Он је добар пушкар, најбољи је резултат имо у гађању као војник.