Српски рјечник

ри́да [хрида] f. 1. vide [хрид] рид: Одвали се рида од Орида, | И убила сва три побратима. 2. Сињу, а у Хрв. ри̏да) das Tuch, Tüchel, pannus [cf. убрус]: Навези ми риду племениту | Што јунаци носе око врата.

Речник говора Прошћења

ри̏да, -е̄, ж.камен.Гађи то говече ридом.