1.ру́да, f.1.das Erz, aes, minera. У Јадру се руда зове и земља од које се лонци граде, а и друга свака која је друкчије боје него обична земља. 2.die Deichselstange am Pferdewagen, temo. [cf.працијеп2].
2.ру̏да, f.1.dichte zusammenhängende Wolle, lana spissa et crispa. 2.(у Ц. г.)некака планинска трава, Art Pflanze, herbae genus.
Речник косовско-метохиског дијалекта
руда, е ж.У ДК. 1776 год.:Писа пасторак Стоꙗнов рꙋдꙋ. — У В.1.ру́да м., 2.
Речник говора Прошћења
ру̏да, -е̄, ж. — овца кратке и мекане вуне. — Руде су нам љепше од реа.