Српски рјечник

1. ру́дња̑к, m. код кола гдје се четири коња хватају, два се стражња зову рудњаци, die Deichselpferde, equi ad temonem juncti.
2. ру̀дња̑к, рудња́ка, m. Хрв.) vide [котарица] сепет.