Српски рјечник

ру́но, n. 1. das Vließ, vellus. 2. Ц. г.) продао њиву под руном, т. ј. под родом. [vide род 4].

Речник косовско-метохиског дијалекта

ру̑но, а ср. сва вуна што се остриже од једне овце. У ДК. записано је 1777 год. у с. Унемиру: Писа Марко шилега, Степан гнѣ и р но.