Српски рјечник

1. са̑г, m. (ст.) die Beugung, inclinatio: Сагох се сагом до земље.
2. са̑г, m. (pl. са̏гови) (у Боци и у Барањи) der Teppich, tapes, [vide шареница] cf. ћилим: На столима свилени сагови — На столове саге и мараме.

Речник косовско-метохиског дијалекта

са̏г прил. сад. Исп. са̏к и са̏д: Са̏г по тамни̏не. Пећ. — Са̏г је отиша̏о. Пећ. — Са̏г за са̏г ми се чини̑. БМ. — Од са̏г после тако̑ не̑ће да би̏дне. — У В. овако нема, али исп. 2. са̏д.