Српски рјечник

са̑д, m. (loc. са́ду) neue Pflanzung (besonders neu angelegter Weinberg), vinea recens. [cf. млађ, потрап, 1 трап 3].
са̏д, са̀да, 1. itzt, nunc. cf. [3 саде, садека, садекар, садекарена], [1] јако. 2. vide одмах.

Речник косовско-метохиског дијалекта

са̏д прил. Исп. са̏г и са̏к. — У В. 2. са̏д.