са̄ни̏ца ср. мн. или са̄ни̏це ж. мн.1.а)она направа што се употребљава место кола зими, кад је велики снег. Не осећа се дем. значење: Па тр̏же ка ку̏ће сас са̄ни̏цема.Гојб. — Са̄ни̏ца.Дрсн. — Ви̏ди коли̏ке су му но̏ге кај са̄ни̏ца. — 2.б)дечје санке: Де̏ца се пу̑зају на са̄ни̏ца по ре̄ке̑. — 3.в)она тичја кост што се ломи за опкладу, јадац: Он у̏зо велики бу̏так, а ме̏не дао са̄ни̏ца. — У В.са̏они, сао̀ни̑ ж. мн. и сао̀ница ж. мн. , за значење под в) исп. у В.ло̀милица.