Српски рјечник

сви̏јетао, свијѐтла, свијѐтло, (сви̏јетли̑, ла̑, ло̑) adj. (јуж.) [1. ] glänzend, fulgens: свијетао ти образ! свијетли царе! durchlauchtiger Kaiser! [2. [vide ваљан]; види s. v. опран].