се̏ка ж (тал. secca) 1. стијена, гребен, хрид у мору. – Насу́кали смо се на јѐдну се̏ку и ровѝнали дно̏ о̀д ба̄рке̄. 2. камен. – У̀дријо га је с пе̏чу се̏ке̄ у̏ гла̄ву.
се́ка, -е̄, ж. — 1. сестра. 2. заова. — Сека је име како новодоведена млада зове заову.