Српски рјечник

сѐрда̑р,* серда́ра, m. 1. Ц. г.) нахијски старјешина. 2. der Serdar (Großprofoß, Generalgewaltiger), vindex criminum militarium generalis. У Србији су од прије под владом Турском сердари (по варошима) затворали Турке, као муселими Хришћане, а тако је по свој прилици до сад било и у Босни.

Речник косовско-метохиског дијалекта

серда̑р, а м. главни командант војске, војвода.

Речник говора Прошћења

се̏рда̄р, , м.старјешина, главар, вођа, војсковођа.