Српски рјечник

1. си̏т, а, о, adj. 1. satt, satur [cf. 1 ситан 2]: Сит гладну не разбира. 2. сита година, fruchtbar, fertilis. cf. гладан [2].
2. си̏т [2 свит], m. (зап.) vide сјет.

Речник дубровачког говора

си̏т, а, придј. 1. каже се за онога ко је довољно јео, па се наситио.„О̏(д) шта си̏т, о̀ тега̄ и дѐбео” – го̀ворӣ се у на́роду. 2. каже се за храну од које се дуго остаје сит.Гра̏х са су̀хијен ме̑со̄н је си̏т, о̀д њега се не огла̀днӣ бр̏зо.