2.си́та, f.1.[Simfe, Binsengras], das Sumpf- oder See- Binsenkraut, [juncus L.]scirpus palustris Linn. 2.eine Art Honig, mel sponte fluens. cf.самоток[1]. 3.der Schrot, grando plumbea, cf.[vide]сачма[1].
Речник косовско-метохиског дијалекта
си̑та, сӣте̑ ж.1.а)ситнеж, код воћа напр. кад се одабере оно што је боље и крупно, остаје си̑та. — 2.б)мала, ситна деца: Она̑ си̑та.Гојб. — Има де̄ца̑ сӣте̑.Пећ. — Оста̏ла још нека си̑та. — У В. и Br. Iv. са овим значењем нема.