Српски рјечник

сла̀ву̑ј, славу́ја, m. 1. die Nachtigall, luscinia [Linn.] cf. [бумбул] [1] славић, [2 славић 1], славје, славја, славља. 2.  [ Славуј] Mannsname, nomen viri.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Славуј, а м. и. У ДК. записано у с. Бушинцу 1764 год.: Писа Славуи г҃ ш(иника) п(шенице).У В. и Br. Iv. Slàvȗj, Slavúja м.