Српски рјечник

1. сми́рити, сми̑ри̑м, v. pf. 1. zur Ruhe bringen, paco. 2. beendigen, absolvo. [vide свршити]. 3. (у Боци) н. п. свијећу, vide угасити (каже се за крсну свијећу, с којом се устаје у славу).
2. сми̏рити, ри̑м, (зап.) vide смјерити.

Речник говора Прошћења

сми́рити, сми̑рӣм — средити, завршити, докрајчити, заћи (о сунцу). — Не могу до поласка све послове смирити. Саће сунце смирити.