Српски рјечник

1. ср̏чан, а, о, adj. н. п. момак, дијете, коњ, herzhaft, feurig, animosus [cf. жустар]: Од срчана срца твога, била јадна.
2. ср̑чан, чна, чно adj. (по југоз. кр.) vide [иједак] срдит: Срчну попу празни бисази.

Речник говора Прошћења

ср̀чан, -а, -о, — храбар, одважан, хитар, брз; нервозан. — Неће он попуштити, срчан је он чоек.