Српски рјечник

сте̏же̑р, m. (у Паштр.) der Stamm, stirps [cf. племе 1, хасаба]: ископао му се стежер (т. ј. траг, затрло му се племе); дјевојкама се даде дијел од покретнога имања, а непокретно остаје стежеру. cf. стожер.